Međunarodno priznati virusolog Ana Gligić otkrila kako virus slabi i kad OČEKUJEMO KRAJ KORONE

PODIJELITE SA PRIJATELJIMA:

Dr Ana Gligić je međunarodno priznati virusolog koji je vrhunac karijere doživela u vreme epidemije velikih boginja, čuvene variole vere 1972. godine, koja ju je zatekla na mestu šefa laboratorije. Iako je odavno u penziji dr Gligić pomno prati rad mlađih kolega i sigurno je jedna od najkompetentnijih da nam objasni virus naše generacije – korona virus COVID-19.


– Ovaj virus se nalazi u prirodi i kada je čovek u potrazi za hranom ili resursima, on ulazi u prirodno žarište i tako narušava ekološki balans. Tako je, prema poslednjim istraživanjima kineskih stručnjaka, otkriveno da je korona virus 96 odsto identičan onom koji imaju slepi miševi. Ovaj virus ima potencijal da se širi vazduhom, a to je najlakši i najbrži put prenošenja – obajašnjava dr Gligić nastanak korona virusa.

Ona dodaje da ovaj virus stručnjake ne zabrinjava zbog stope smrtnosti, već zbog brzine širenja i načina na koji je opteretio zdravstvo, a na kraju i svetsku ekonomiju.

– Ovaj virus ne zabrinjava ne zbog mortaliteta nego zbog velikog broja obolelih. Teško je kada treba u jednom danu da primite, na primer, 500 obolelih, a polovini treba respiratorna potpora. To je ogromno opterećenje za zdravstvo. Takođe, kada su virusne infekcije u pitanju – leka nema. Samo simptomatska terapija – kaže iskusan virusolog.

Dr Gligić kaže da je po njenom mišljenu trenutno najveći problem to što se o samom virusu jako malo zna, a to usporava i pronalaženje vakcine. Ona dodaje da se još ne zna precizno ni inkubacioni period kod ovog virusa, a za to vreme asimptomatski pacijenti mogu da šire zarazu.

– Zvanično prihvaćena brojka je 14 dana inkubacije. Ali to je period inkubacije u proseku za sve viruse. Inkubacija kod nekih virusa je osam dana, negde je 14, a negde 25. Prema nekim istraživanjima i kod nekih pacijenata inkubacija korona virusa je bila 25 dana. Što znači da bar pola od tih 25 dana pacijent nije imao nikakve simptome i sve vreme može da seje virus – objašnjava virusolog u penziji.

Ona ističe da je pred nama mnogo oprečnih ili različitih informacija o korona virusu, pa postavlja pitanje da li je virus više puta mutirao i sada ima više sojeva. Dr Gligić smatra da su to sada ključna pitanja za njene mlađe kolege kako se ova pandemija ne bi pretvorila u sezonsku bolest koju ćemo trpeti svake godine.


– Može da se desi da ovo preraste u sezonsku bolest, jer je izvor ove infekcije u prirodi i to ne možemo da kontrolišemo. Sada treba da pokupimo što više bolesničkog materijala i da istestiramo ima li imuniteta posle ovog virusa. Odnosno da li se stvaraju antitela posle njega, i najvažnije, da li ona štite. Potom možemo da koristimo krvnu plazmu izlečenih ljudi za lečenje drugih pacijenata – precizna je doktorka.

Ona je pričala i o “dobrim osobinama” virusa, a to je da oni mogu sami sebe da “ugase”. Kako je navela primere nekih virusa koji su daljim širenjem postajali sve slabiji do trenutka kada su potpuno nestali ili skoro da nije bilo nikakvih simptoma kod zaraženih. Takođe, ona objašnjava da je i to jedan od faktora koji je uticao na jenjavanje zaraze u Kini.

– Imali smo slučajeve kada virus sam sebe gasi posle četiri pasaža. Odnosno, kako prolazi sve više generacija inkubacije i sve više ljudi biva zaraženo tako virus slabi i gubi svoje prvobitne karakteristike. U prvom pasažu sa životinje na čoveka, virus je najjači, klinička slika je teška i smrtnost je najveća. U drugom pasažu, kada se prenese sa čoveka na čoveka klinička slika je još teška, ali nema smrtnosti. I tako svakim sledećim pasažiranjem virus gubi na snazi – kaže dr Gligić.

Na pitanje šta je sve precizno uticalo na smanjenje širenje COVID-19 u Kini ona odgovara da je tu bilo više faktora, ali i da “pasažiranje virusa” može biti jedan od njih.

– Prvo tu može uticati pomenuto pasažiranje virusa koji je u međuvremenu izgubio osobine divljine iz koje je potekao. Zaraza je počela u decembru, ako uzmemo da je svaka inkubacija trajala 25 dana, to znači da četiri pasaža iznose 100 dana koji se upravo sada navršavaju od izbijanja korona virusa u Kini. Tu se verovatno vremenom izgradio i kolektivni imunitet. Svakako, i mere države su dosta uticale i ljudi su zbog njih postali mnogo oprezniji – priča ova doktorka u penziji.

Ona je na kraju razgovora podsetila građane na mere kojih treba da se pridržavaju, ali i kada možemo da očekujemo vakcinu.

– Izbegavajte svaku vrstu kontakta. Virus bez domaćina može da opstane svuda bar tri sata. To znači da ako neko zaražen kine, to mesto je zarazno naredna tri sata. Ovakve prirodne infekcije se najteže iskorenjuju i bez vakcine ovo stvarno može da preraste u sezonsku bolest, a moja procena je da dobru vakcinu možemo da očekujemo za 18 meseci. Najmanje godinu dana – zaključuje dr Gligić.

Izvor: Kurir.rs / N1

PODIJELITE SA PRIJATELJIMA:




PODIJELITE SA PRIJATELJIMA